Često postavljana pitanja
Pitanje: Zašto da razmatram davanje probiotika svom detetu? Odgovor: Probiotici su sigurni za očuvanje zdrave crevne flore, koja zauzvrat pruža potporu zdravom gastrointestinalnom traktu. Posebni zdravstveni simptomi koji mogu ukazati na potrebu za probioticima uključuju bol u abdomenu, gasove, nadutost, prekomerni rast bakterija ili kvasca, konstipaciju ili suviše meke stolice.
Pitanje: Kako se definiše probiotik? Odgovor: Probiotici su živi sojevi korisnih bakterija koji poboljšavaju gastrointestinalno zdravlje.
Pitanje: Koje su uloge probiotika? Odgovor: Probiotici poboljšavaju jačanje creva i kolonizaciju zdravih korisnih sojeva koje proizvode, koji zauzvrat pomaže izbacivanje štetnih bakterija ili kvasca.
Pitanje: Na koji način probiotici daju blagotvorne efekte? Odgovor: Probiotici stvaraju žive jedinke u crevima koje formiraju kolonije. Uopšteno govoreći, sojevi Laktobacila najviše rade u tankom crevu dok su sojevi Bifidobakterije aktivniji u debelom crevu. Dok stižu do creva, jedinke koje formiraju kolonije počinju da se razmnožavaju, na taj način izbacujući štetne bakterije i otežavajući im da prežive.
Pitanje: Koje su sve uloge različitih sojeva? Odgovor: Određeni sojevi probiotika su posebno uspešni u odstranjivanju specifičnih sojeva štetnih bakterija poput Klostridije ili Klebsijele. Doktor može prepoznati sojeve štetnih bakterija u stolici, međutim, većina osoba koje koriste probiotike zapravo ne znaju koji štetni sojevi su prisutni u crevima. U ovim slučajevima, obično koriste višesojni probiotik da povećaju korisnu floru kako bi izbacili neželjenu floru. Ukoliko Vaš doktor nije prepoznao štetne sojeve u stolici, tad se on/a oslanja se na višesojni probiotik kako bi se povećala količina korisne flore dok se odstranjuje neželjena flora. Ako je Vaš doktor obavio test na stolicu i pronašao određenu patogenu bakteriju, on/a može da prepiše određeni soj probiotika koji je delotvoran za taj organizam.
Pitanje: Postoji li neki soj – ili više – koji su napredniji od drugih? Odgovor: Ako je test na stolicu pokazao određenu patogensku bakteriju, onda bi bio poželjan probiotik koji naročito deluje na tu bakteriju.
Pitanje: Da li moram polako da počnem? Odgovor: Da. Svaka osoba mora da nađe optimalnu dozu za svoje idealno gastrointestinalno zdravlje. Nekim osobama je dovoljna mala doza da reše gastrointestinalne probleme, dok drugima treba terapeutska doza koju prepiše lekar.
Pitanje: Da li doziranje zavisi od težine ili uzrasta pacijenta? Odgovor: Može da zavisi, ali ne obavezno. Svaka osoba mora da nađe tu “idealnu“ dozu. Ponekad je dovoljno da se uzima jednom dnevno, dok je kod drugih potrebno više puta na dan.
Pitanje: Kada možemo da povećamo dozu? Odgovor: Dobro pravilo je započeti sa ¼ kapsule nekoliko dana i povećavati do ½ kapsule ako nema vidljivih negativnih efekata (poput meke stolice). Posle narednih nekoliko dana, povećajte na celu kapsulu. Ako je napredak primetan ali ne još uvek optimalan, onda možete probati sa više doza dnevno ili sa više kapsula. Najčešći simptomi predoziranja probiotikom su izrazito meke stolice ili prekomerni gas. Ako dođe do toga, smanjite dozu.
Pitanje: Koje vrste pozitivnih efekata su ljudi iskusili sa probioticima? Odgovor: Smanjen bol u predelu abdomena, manje gasova, poboljšana redovnost stolica, čvršće stolice sa manje neprijatnog mirisa i bolje varenje hrane. Ponekad je vidljivo i poboljšanje u boji kože.
Pitanje: Da li ima negativnih efekata? Odgovor: Samo ako se osoba predozira proizvodom, u tom slučaju može doći do mekih stolica i preteranih gasova – ili ako dođe do izumiruće reakcije prouzrokovane ispuštanjem toksina iz štetnih bakterija dok one umiru. Ovo je poznato kao Herkshajmerova reakcija koja izaziva mučninu kod osobe ili osećaj nelagodnosti nekoloko dana. Ova izumiruća rekacija obično traje 7 do 10 dana.
Pitanje: Šta da radite ukoliko primetite ove efekte? Odgovor: Ako vidite pozitivne efekte, probajte da nađete idealnu dozu i da je održite. Ako dođe do gore navedenih negativnih rezultata, smanjujte dozu dok ne utvrdite pravu, ili u slučaju izumiruće reakcije, smanjujte dozu dok se situacija ne smiri.
Pitanje: Iako probiotici nisu namenjeni da dijagnostikuju, tretiraju ili izleče bilo koju bolest, zbog čega su ljudi počeli da uzimaju probiotike? Odgovor: Određeni zdravstveni problemi koji mogu da ukazuju na potrebu za probioticima uključuju bol u crevima ili abdomenu su gasovi, nadutost, prekomerni rast bakterija ili kvasca, konstipaciju ili izrazito meke stolice.
Pitanje: Koliko vremena će biti potrebno da se vide pozitivni rezultati? Odgovor: Pozitivni rezultati su obično vidljivi kroz dan-dva. Kod nekih osoba može biti potrebno nedelja ili dve.
Pitanje: Da li je moguće predozirati se probioticima? Odgovor: Da. Prekomerna konzumacija probiotika obično dovodi do mekih stolica i/ili izrazitih gasova.
Pitanje: Kako dozirate/dajete detetu koje ima problema sa tolerancijom na probiotike? Odgovor: Dete koje ima problema sa tolerancijom na probiotike može biti osetljivo na nešto u proizvodu ili može osećati reakciju izumiranja. Ako je vrsta osetljivost alergijska reakcija, probajte sa antialergijskim oblikom. Ako je izumiruća reakcija, smanjite dozu i budite strpljivi. Izumiranje obično prestaje kroz nedelju dana.
Pitanje: Koliko daleko probiotici stignu živi u putovanju do gastrointestinalnog trakta? Odgovor: Kirkmanovi sojevi probiotika su stabilizovani zaštitnim polimerom koji pokriva probiotske ćelije i štiti ih od stomačnih kiselina. Većina ćelija stigne živa do creva i spremna je da deluje. Ovo možda ne važi za mnoge druge vrste. Nestabilne sojeve mogu da ubiju kiseli uslovi u stomaku.
Pitanje: Kako bi trebalo da se čuvaju Kirkmanovi probiotici? Odgovor: Kirkmanovi probiotici se otpremaju na ledu. Kada ih mušterija primi, trebalo bi da ih smesti u frižider.
Pitanje: Koliko Kirkmanovi probiotici mogu da budu van frižidera (na sobnoj temperaturi) a da i dalje deluju? Odgovor: Mogu da budu na sobnoj temperaturi koja ne prelazi 24°C dan ili dva. Ako pređe 24°C, celovitost proizvoda može biti kompromitovana u roku od oko dva sata. Što je veća temperatura, to se brže ubijaju ćeiluje. Čak iako se led možda otopio pre primopredaje, pakovanje je dizajnirano tako da izoluje proizvod od prekomerne toplote tokom procesa otpremanja. Najbolje je da ih držite u frižideru, u kom slučaju je dejstvo garantovano do datuma utisnutog na pakovanju.
Pitanje: Da li su Kirkmanovi probiotici bez glutena i kazeina? Odgovor: Svi probiotici koje proizvodi Kirkman® su testirani i potvrđeno je da ne sadrže kazein, gluten i soju. Kirkman® takođe distribuira, ali ne proizvodi, druge marke probiotika. Te druge marke nisu uvek bez kazeina i glutena.
Pitanje: Koji Kirkmanovi proizvodi su dozvoljeni u Posebnoj dijeti sa ugljenim hidratima (SCD)? Odgovor: Prva SCD dijeta je zahtevala da se koriste samo sojevi Laktobacila. Sojevi Bifidobakterije nisu bili dozvoljeni u SCD. Ako bismo se striktno pridržavali ovog pravila, samo bi se Kirkmanov Laktobacil asidofil smatrao dozvoljenim u SCD. Mnogi lekari, međutim, shvatili su potrebu za nekim sojevima Bifida na dijeti i zatražili od Kirkmana da napravi Pro Bio Gold® formulaciju bez inulina. Ukoliko je bez inulina, doktori ovaj proizvod smatraju kompatibilnim.
Pitanje: Čuo/la sam negativno o Bifidum bakteriji, jednom probiotičkom soju. Postoje li neki određeni sojevi koji mogu da izazivaju probleme? Odgovor: Kirkman® smatra da su negativna mišljenja o sojevima Bifiduma neosnovana. Dobro je poznato da deca imaju visoku koncentraciju sojeva Bifiduma, i probiotici za decu su obično najviše bazirani na Bifidumu. Međutim, odraslima je takođe potrebna Bifido bakterija u ravnoteži sa sojevima Laktobacila za dobro gastrointestinalno zdravlje. Literatura ukazuje na to da su višesojne kombinacije sojeva Laktobacila i Bifiduma uspešnije nego jedinstveni sojevi sem ako se ne cilja na određenu bakteriju.
Pitanje: Da li probiotici pomažu imunom sistemu? Odgovor: Da. Probiotici podstiču proizvodnju i rad otpornih ćelija smeštenih u tkivima koji se graniče sa gastrointestinalnim traktom, disajnim sistemom i urinarnim traktom. Poznate si kao sluzna tkiva i značajan procenat čovekovog imunog kapaciteta može biti u ovim tkivima. Probiotici takođe sadrže različite količine DPP IV enzima, koji stimuliše imuni sistem na granici sa gastrointestinalim traktom.
Pitanje: Koju ulogu imaju probiotici kada se pacijentu prepišu antibiotici? Odgovor: Antibiotici nisu samo za štetne bakterije. Ubijaju i korisnu floru u gastrointestinalnom traktu, koja najčešće uzrokuje jake grčeve u stomaku i dijareju. Korišćenjem probiotika i antibiotika istovremeno korisna flora se može očuvati, što dovodi do mininalnih neželjenih dejstava antibiotika.
Pitanje: Koliki razmak treba praviti između probiotika i antibiotika da oboje deluju? Odgovor: Probiotike treba davati između doza antibiotika tako da ta dva ne dođu u direktni kontakt. Na primer, ako Vaš antibiotik treba da se daje na 4 sara, dajte probiotik 2 sata posle antibiotika. Ako antibiotik treba da se daje svakih 8 sati, dajte probiotik 4 sata nakon antibiotika.
Pitanje: Da li probiotici treba da se uzimaju pre ili posle antibiotika? Odgovor: Poželjno je uzimati probiotike istovremeno sa antibioticima u kontinuitetu; međutim, probiotike treba davati u što većem vremenskom razmaku od antibiotika, kao što je objašnjeno u prethodnom odgovoru.
Pitanje: Da li su ljudi koji imaju kolitis, Kronovu bolest ili sindrom iritirane probave imali dobro iskustvo sa probioticima? Odgovor: Da, znatna literatura ukazuje na to da probiotici mogu da poboljšaju i održe gore navedena stanja.
Pitanje: Postoji li najbolje vreme za uzimanje probiotika? Odgovor: Postoje dve škole mišljenja na ovu temu. Neki stručnjaci savetuju da se uzimaju na prazan stomak, tako da budu delotvorniji, dok drugi savetuju da se uzimaju uz obrok kako bi imali manje dodira sa stomačnom kiselinom. Kirkman® preporučuje da se uzimaju na samom početku obroka, što smanjuje stepen kiselosti sa kojim se probiotik susreće.
Pitanje: Da li bi trebalo razdvajati probiotike od enzima za varenje? Odgovor: Probiotike mogu delimično da svare enzimi poput proteaze i amilaze. Zbog toga Kirkman® preporučuje da se odvajaju u nekoj meri. Kada pacijent koristi oba proizvoda, preporučujemo da uzima enzim na samom početku obroka i probiotik nakon 30 minuta. Tako neće doći u direktan kontakt.
Pitanje: Da li bi trebalo odvajati probiotike od biljaka, začina ili biljnih dodataka? Odgovor: Mnoge biljke sadrže nerazdvojive sastojke koji mogu da ubiju žive ćelije poput probiotika. Iz tog razloga, biljne proizvode bi trebalo davati odvojeno od probiotika u razmaku od sat ili dva.
Pitanje: Da li probiotici pomažu da se apsorbuju hranljive materije? Odgovor: Zapaljenja creva i/ili prekomerni rast bakterija može ometati absorpciju hranljivih materija. U ovakvim slučajevima, probiotici mogu da pomognu.
Pitanje: Da li se različita delovanja probiotika uopšte koriste u različitim situacijama? Odgovor: Uopšteno govoreći, osoba bi trebalo da koristi onoliku dozu probiotika koja joj je neophodna za održavanje dobrog gastrointestinalnog zdravlja. Neki ljudi dobro podnose proizvode sa slabijim dejstvom, kao što je 20 milijardi jedinki koje formiraju kolonije (CFU), dok je drugima neophodno stotine milijardi CFU. Svaka osoba mora naći odgovarajuću dozu za svoj organizam. Takođe, kada je prisutan značajan porast bakterija u nezdravom gastrointestinalnomm traktu, ponekad su prvo potrebne prepisane doze lekara, praćene održavanjem doziranja nakon smanjivanja rasta.
Partneri
